Saobraćajna geografija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 27 | Nivo: Tehnički Fakultet Čačak

Појам и подела саобраћајне географије
Саобраћајна географија је грана економске географије која проучава законитости развоја и размештаја саобраћајне мреже и режим њене експлоатације у зависности од утицаја природно - географских и друштвено- географских фактора.
Саобраћајна географија се дели на:
Општу (бави се теоријским и методолошким проблемима);
Посебну (проучава поједине саобраћајне гране);
Регионалну (проучава комплексну саобраћајну мрежу континената, региона, градова).
Економско-географски елементи саобраћаја су:
Саобраћајна инфраструктура (пруге, путеви, аеродроми, канали, луке);
Саобраћајна средства (железничке композиције, камиони, бродови, авиони);
Радна снага (запослени у саобраћају);
Обим и структура предмета превоза (робе, путника).
Економски значај саобраћаја
Саобраћај спада у терцијани сектор економских делатности. За разлику од пољопривреде и индустрије он не ствара у процесу рада нови производ, не мења његова својства (физичка, хемијска) и квалитет. Саобраћајни производ је премештање у простору терета и људи, мењање њихових положаја. Саобраћајни производ је чинилац развоја људског друштва зато што повезује произвођаче и потрошаче. Саобраћај је нераскидиво везан за остале привредне гране, а такође за природу. Он је спона производње и потрошње тј произвођача и тржишта (под условом да они нису на истом месту). Саобраћај омогућује размену добара (трговину). Читав економски живот зависи од функционисања саобраћаја како у једном региону тако и у читавом свету. Често се користи као један од најбољих показатеља нивоа развијености држава. Показатељи рада саобраћаја су промет терета у тона-километрима (т-км) и превоз путника у путничким километрима (п-км), који представљају производ (умножак) обима производње (тона или путника) и растојања превоза (у км).
3. Врсте саобраћаја
Основне врсте савременог транспорта су : копнени, водени, ваздушни и бежични. Појединачно чине саобраћајне мреже, а заједно формирају јединствен саобраћајни систем региона или света.
Најбрже од свих у новије време се развијао аутомобилски, цевоводни и ваздушни саобраћај. Повећан је и значај морског саобраћаја. Готово у свим земљама света погоршана је позиција железничког саобраћаја.
Већи део свих саобраћајних средстава и саобраћајница концентрисан је у развијеним земљама. На њих отпада значајан део промета терета и путника светског транспорта. Земље у развоју су знатно слабије обезбеђене саобраћајем, него развијене.
Међу регионалним саобраћајним системима посебно се издвајају системи Северне Америке, који је водећи у свету по укупној дужини саобраћајница (око 30% светске саобраћајне мреже) и по промету терета већине врста саобраћаја; систем ЕУ, превазилази системе других региона по густини мреже и фреквенцији кретања; систем ЗНД (10% светске саобраћајне мреже) заузима прво место по укупном обиму превоза терета.
У осталим регионима света - у земљама у развоју Африке, Азије и Латинске Америке, саобраћајни системи су још у фази формирања још је велика улога теретног саобраћаја, неке врсте савременог саобраћаја су слабо развијене или их нема ( железничке пруге, цевоводни транспорти итд.).

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]